СЕЛО ЗАГРАЂЕисторија

Шира област села Заграђе први пут се спомиње у писаним изворима 1244. године. Претпоставка постојања насеља на овом подручју је између XI и XIV вијека (некрополе, стећци). /Заграђе кроз историју/
Поријекло имена Заграђе двојако је. Прво каже да је село са три стране опасано (заграђено) истакнутим брдима Велика Сикира, Мала Сикира, Комић, Лисина, Врхови и Струг. Друго поредање каже да је село добило име по средњовјековној тврђави на Комићу, Јеринином Граду, а село је "иза града", "за градом". У Римско доба кроз ово подручје пролазила је Сребрна цеста - "Via Argentaria". Сребрна цеста повезивала је ковачнице новца у Салони и Сирмијуму. Дио "Via Argentaria" је дионица Aqua-Argentaria (Илиџа, Сарајево-Сребреница). Тај дио Сребрне цесте римског доба ишао је преко Заграђа. Данас су видљиви остаци те цесте у Краљевој Гори и Старој Кави./остаци Сребрне цесте/
Поменута дионица пута коришћена је и у средњем вијеку што потврђују остаци града-тврђаве коју је средином XV вијека, по предању изградила Јерина, српска деспотица грчког поријекла. Јерина је била непопуларна у народном предању и названа је Проклета Јерина. Јерина је Ирина Бранковић Кантакузин, жена деспота Ђурађа Бранковића (вл. 1427-1456.), за кога се удала 1414. године. Епитет "проклета" добила је по великом броју тврђава које је градила на муци народа. Поред Смедеревске тврђаве приписују јој се бројни "Јеринини градови" у српским земљама, као и овај Јеринин Град у Заграђу на Комићу. Још неки "Јеринини градови" су Јагат на обали Лима, Бован код Алексинца, Маглич у Ибарској клисури, Драгошевац код Јагодине, Ковин код Пријепоља, Грабовац код Трстеника, Книнац код Пећи и бројни други. / Јеринин Град 1 ; Јеринин Град 2/
Турском окупацијом Сребрна цеста се користи и даље као каравански пут од Сарајева преко Романије, а на сваких десетак километара био је по један хан за одмор, конак и свратиште путника, војних и трговачких каравана. Један од ових ханова био је и Хан Пијесак, око кога се доста касније формира истоимено насеље. Евлија Челебија 1664. године на путу од Сарајева према Зворнику помиње неколико ханова - насеља од којих су Хан Пијесак и Хан Поглед били највећи и најзначајнији. Подручје Хан Пијеска се налазило на раскрсници путева: један крај иде према Сребреници преко Заграђа, други крај води ка Власеници и Зворнику, а трећи према Сокоцу и Сарајеву. Хан Поглед је имао стратешки значај у вријеме опште несигурности путника за вријеме владавине Османија. Од овог хана шири се поглед преко Бирча, према Мајевици, Дрини и Србији, те је због тога добио име "поглед". На карти из 1829. године уцртано је и село Заграђе (Zagradie), а и на каснијим картама овог простора 1845. захваљујући првенствено Аустро-Угарској, која и врши прва систематска пописивања у БиХ. За вријеме аустро-угарске окупације изграђен је и друм дуж старог караванског пута./ карта Заграђе 1829. /
У периоду I свјетског рата Заграђе је прошло кроз веома тешке тренутке. Способно становништво је мобилисано у редове аустријске војске и одвођено у борбу. Треба истаћи да је шира област села Заграђа била важна стратешка тачка контроле средњег Подриња нарочито за вријеме ратова које је Аустро-Угарска подузимала према Србији. Тако су се овдје одиграле велике борбе српске и аустријске војске на Враном Камену, Ружиној Води и Великим Игриштима. На Ружиној Води постављена је спомен плоча страдалим српским војницима од мјештана Горњег Залуковика и Рудника код Горњег Милановца, а на Великим Игриштима од стране ловачког удружења Хан Пијесак и ловачког удружења Аранђеловац.
У II свјетском рату Заграђе је попаљено на дан Св. Луке 1942. године, и већина становништва (жене и дјеца) повлаче се у Србију бјежећи од усташког ножа. Само из села Заграђе у II свјетском рату погинули су: