Заграђе је од свог постанка као насеље етничко српско православно село. Нема ни усмених, ни писмених трагова о имовини и евентуалним породицама других народа на подручју Заграђа. По средњовјековној народној ношњи видљив је српски етнос без примјеса мотива других народа у БиХ./народна ношња/

Презимена у Заграђу су:
Весић, Видовић, Јанковић, Јовић, Хајдуковић, Мијатовић, Милић, Мишић, Петровић, Трипуновић...
Већина породица слави Срђевдан, Трипуновићи и Мишићи славе Никољдан, а Хајдуковићи Аранђеловдан.
Због историјских дешавања и честих ратова који су вођени на овим просторима тешко је пратити генезу појединих презимена у прошлости. По предањима која су се преносила усмено породица Милић потиче из Херцеговине и Црне Горе и потомци су родослова Орловића - Павла Орловића, Косовског јунака./родослов/

Занимљиво је да се у средњовјековној жупи Бирач јављају феудалне породице Павловићи, Дињичићи, Златоносовићи и Орловићи, који су имали своје феудалне посједе. Данашње муслиманске породице Орловић (општина Милићи и Власеница) потичу од исте лозе Орловића.
Становништво Заграђа искључиво се бави пољопривредом и сточарством./мотив са Краљевог Поља/

Значајније миграције становништва из Заграђа према урбаним срединама услиједиле су послије 1968. године, када велики број становника одлази у градове и запошљава се, а тиме и трајно напушта Заграђе. Податак да је 1968. године у Заграђу било 268 становника, а почетком 2009. године само 30 становника класичан је примјер напуштања и замирања села.
У 2009. години Заграђе има 32 домаћинства и 5 викенд кућа у које се повремено долази, а од тога је 15 кућа празно-без сталног боравка.
У Заграђу су се још увијек задржали неки стари обичаји, од којих се издвајају традиционална пјевања изворних пјесама. Како се село налази на граници двије регије ( Бирач и Романија) заступљена су и два различита "стила" пјевања (бурски-бирчански и ерски-романијски).